Carinjenje robe

 

Postupak carinjenje robe podrazumeva sprovođenje svih zakonom propisanih procedura i okončanje radnji predviđenih za uvoz, izvoz, odnosno tranzit robe. Prilikom ulaska strane robe u carinsko područje Republike Srbije ona mora biti obuhvaćena deklaracijom za postupak stavljanja robe u slobodan promet, uz koju su priložene isprave za sprovođenje postupka, kao i da bude dopremljena carinarnici. Stavljanjem robe u slobodan promet i naplatom svih propisanih uvoznih dažbina, strana robe stiče status domaće robe.

Carinski deklarant odgovara za tačnost podataka navedenih u carinskoj deklaraciji. Da bi deklaracija bila ispravno popunjena najvažnije je da se, osim tačno navedenih podataka o količini, masi i sl., ispravno utvrdi carinska vrednost robe i njena tarifna oznaka. Ako se pošiljka sastoji od robe koja se svrstava u više tarifnih oznaka, a svrstavanje robe i obrada deklaracije bi prouzrokovala rad i troškove nesrazmerne obračunatoj carini, carinski organ može, na zahtev deklaranta, dozvoliti da se carina za celu pošiljku obračuna na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe čija je stopa carine najviša.

Roba može steći i status robe sa preferencijalnim poreklom, ukoliko ispunjava sve uslove propisane međunarodnim trgovinskim sporazumima. U primeni su sporazumi koje je naša zemlja potpisala sa zemljama EU, CEFTA, EFTA, Turskom, Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Kada je reč o uvozu, na robu koju prati dokaz o poreklu iz neke od ovih zemalja, primeniće se snižena stopa carine, ako je to sporazumom predviđeno.

Roba stavljena u slobodan promet gubi status domaće robe ako je deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet poništena ili iznos uvoznih dažbina koji se za robu plaća u sledećim slučajevima:

• u postupku aktivnog oplemenjivanja uz primenu sistema povraćaja;
• ako roba ima nedostatke ili nezadovoljava uslove iz ugovora u skladu sa kojim je uvezena;
  • u slučajevima kada je povraćaj uvoznih dažbina uslovljen izvozom, odnosno ponovnim izvozom robe ili stavljanjem robe u neki drugi odgovarajući carinski dozvoljen postupak ili upotrebu.

 

Carinjenje robe u izvozu je postupak u kom carinski organ odobrava iznošenje domaće robe iz carinskog područja Republike Srbije, pri čemu se primenjuju izvozne formalnosti, uključujući primenu trgovinskih mera i obračunava se izvozna carina ako je propisana. Prilikom izvoza robe može se dokazivati srpsko preferencijalno poreklo za robu proizvedenu u Srbiji, odnosno robu koja je stekla taj status ispunjavanjem uslova iz navedenih međunarodnih sporazuma.

Tranzitni postupak podrazumeva kretanje robe iz jedne u drugu carinarnicu u okviru iste (nacionalni tranzitni postupak – NT) ili neke druge carinske teritorije (međunarodni ili zajednički tranzitni postupak – CT), bez naplate carine i drugih dažbina koji se mogu primeniti na uvezenu ili izvezenu robu bez primene mera trgovinske politike, a pod uslovom da se ispune svi zahtevi koji se odnose na plombe, rokove ili obezbeđenje i slično.

Od 2015. godine naša zemlja je otpočela sa primenom kompjuterizovanog sistema za tranzitni postupak, koji se zove Novi kompjuterizovani tranzitni sistem – NCTS. Takođe, pristupanjem Republike Srbije Konvenciji o zajedničkom tranztnom postupku 1. februara 2016. godine započelo je izdavanje zajedničkog obezbeđenja za postupak u zajedničkom tranzitu. Srbija je potpisnica i TIR Konvencije i Konvencije o privremenom uvozu (ATA), pa se tranzitni postupak može sprovoditi i na osnovu ovih dokumenata.

 

Redovan postupak carinjenje robe regulisan je:

• Carinskim zakonom,
• Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom,
• Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku.